АУТОНОСТАЛГИЈА – ЈАНГТИМЕР КЛУБ

Шта је јунгтимер?

Ово је возило које се углавном производило у периоду 80-их и 90-их година, очувано је, оригинално, технички занимљиво и, како ми волимо да кажемо, има душу. Са јунгтимерom, власник има дугорочну визију – да га сачува за будуће генерације.

На пример, Јоунгтимер никако не може бити старији ауто са уграђеном гасном инсталацијом, који је намењен дневној километражи. Пошто се Јоунгтимер вози само повремено, потрошња овде не би требало да представља проблем, чак и ако износи 20 литара/100 км.

Из истог разлога морамо нпр. помиримо се са чињеницом да нема потребе да слушамо музику са УСБ-а за та ретка два сата аматерске вожње аутомобила, дух времена налаже коришћење касетофона или касније и обичан ЦД.

Неки људи се питају да ли је аутомобил који је управо напунио 30 година олдтајмер или Јоунгтимер?

Ако је стекао сертификат и хомологацију олдтајмера, може бити олдтајмер административно, али никако љубитељски.
Добар пример је Хонда НСКС, која је већ прославила 30. годишњицу и можда има све услове да добије званични статус олдтајмера. Али такав аутомобил ће заувек бити непожељан на винтиџ скуповима, јер да будемо искрени, заиста не спада у друштво аутомобила са хромираним светлосним розетама и хромираним поклопцима точкова. Дакле, одговарајући израз за Хонду НСКС је јангнгтимер и заувек ће остати јангтимер. Као нпр. Иван Цанкар, вечити модерниста, преминуо је давне 1918. Или, како су миленијалци представници генерације рођене између 1981. и 1996. године.

Љубитељи јангтимера негују техничку културу одређеног периода.

Шта нам не припада?

Разне „чунга-лунга“ конверзије су најгори непријатељ аутомобилске техничке културе. Ако је ауто стар, стар је. На ново уграђене новотарије су често неукусне као танге на 90-годишњој жени.

Добре праксе из иностранства.

У иностранству, јангтимер је одавно успостављен аутомобилски концепт, а такође имају много састанака и клубова за појединачне брендове.

У Немачкој, на пример стање олдтајмера, али и омладинаца оцењује се оценама од 1 до 5 (1-као нов, 5-ужасан), а на основу оцене је могуће без проблема склопити каско осигурање по уговореној реалној вредности без проблема за лепше примери (услов 1 или 2).

Због велике конкуренције и ограничених годишњих километара (такође гаража је услов), цене кацига су веома умерене. Већина немачких осигуравајућих компанија нуди такво осигурање за хоби возила стара 20 година и више. Код нас у Словенији, у принципу, такав шлем није могуће набавити нигде, осим ако нисте веома упорни и под посебним условима.

Словенија је светски специфична по питању автомобилског догађања 80-их и 90-их година прошло столећа.

Да то је истина. У овом двадесетогодишњем периоду вероватно нигде у свету нису доживели толико занимљивих аутомобилских прича, позитивних и негативних. Томе је вероватно помогло и то што смо у СФРЈ имали посебан модел социјализма, какав нису имали нигде у свету – ни у Совјетском Савезу, ни у земљама источног блока, ни на Куби. , не у Кини и не у Венецуели. У оквиру СФРЈ посебан статус имала је и Словенија, јер смо се једино ми граничили са две развијене капиталистичке земље – Аустријом и Италијом.

На прелазу из 80-их у 90-е године догодиле су се велике друштвене промене како у Словенији, тако иу свету. Ове догађаје једноставно не можете заборавити.

Шта смо ми Словенци доживели 80-их и 90-их у аутомобилизму?

Хронолошки поређано:

• систем пар-непар,
• ваучери за бензин,
• „плаве коверте“ за куповину аутомобила или 2 године чекања на њега,
• вожња на мазут,
• консигнациона продаја аутомобила,
• хиперинфлација – резултирајућа гурања у редове за куповину јефтиних „динарских“ аутомобила,
• Маркович динар – последично сумануте цене у маркама,
• први приватни увоз нових аутомобила из иностранства,
• афера Грубелич (Тренд Гросупље),
• „хрватска варијанта“ бесцаринске куповине у години независности,
• први закуп (систем „три тако јака” у случају неплаћања),
• паралелно тржиште службених и сивих продаваца нових возила,
• масовни увоз страних возила на лизинг у Словенију,
• увођење ПДВ-а – као резултат је вештачки створена паника на тржишту и тиме рекордна продаја нових аутомобила.

Прелазак из осамдесетих у деведесете био је и време када је већина Словенаца своје фичке, катре, југоте, стоенке и ладе мењала за „капиталистичке” аутомобиле. У то време аутомобил је заиста био статусни симбол у правом смислу те речи.

Млади су тада били много више заинтересовани за аутомобиле него данас. Већ 12-годишњаци купују часописе Авто магазин, Ауто мотор унд спорт, Генте мотори и Куаттроруоте…

Идеал сваког таквог клинца био је да се брзо обогати у двадесетим годинама и онда са стилом провоза Порторож; металик црни БМВ 525и са црном кожом, прозори затворени, прозори отворени, лакт ван, гласна музика, обавезне наочаре за сунце РаиБан Авиатор…

Зашто су 80-те и 90-е најбоље године аутомобилизма?

Еволуција аутомобила 80-их и 90-их година била је заиста фасцинантна, јер су најважније аквизиције постале аутомобилски стандард управо у овом периоду;

Хронолошки поређано:

• сат,
• десно огледало,
• пета брзина,
• катализатор,
• дигитални ауто радио,
• аутореверзни касетофон,
• РДС систем,
• електрични прозори,
• централно закључавање (за Французе увек даљинско),
• серво,
• АБС,
• задњи јастуци,
• ваздушни јастук за возача,
• ваздушни јастук сувозача,
• 3. стоп светло,
• ЦД плејер
• клима уређај.

То је такође било време када, осим катализатора, још ништа није било подложно екологији. Тада још нисмо користили реч мобилност, акценат је пре свега био на уживању у вожњи и визуелном дивљењу аутомобилу.

Са општим бумом интернета након 2000. године, темпо живота се много променио, а људи су почели да постављају нове приоритете у свом животу. И код нас и у свету аутомобил је као предмет жудње почео да губи на важности.

Потражња за аутомобилима ових дана је огромна, али нису сви производи уопште лоши. Међутим, општи однос према данашњим аутомобилима не може се поредити са оним који смо познавали 80-их и 90-их година.

Аутоносталгиа теам 80&90